Cedrus atlantica - Atlaski kedar
Krošnja: piramidalna
Četine: plavičasto - zelene
Plod: šišarica uspravna -
raspada se na grani.
Crveno - smeđe boje.
Koristi se za ozelenjavanje parkova, kao soliter ili u gupi. Otporna je vrsta i pogodna
za gradske uslove. Dobro podnosi sušu.
Picea omorica - Pančićeva omorika
Vrsta koja raste samo na Balkanskom poluostrvu.
Visina: do 40m
Krošnja: usko piramidalna
Četine:tamno zelene
Plod: viseće šišarice
Veoma je otporna na uslove staništa, a pokazala je i veliku otpornost na gradske uslove, što je, uz veliku dekorativnost, čini zahvalnom vrstom za sve tipove zelenih površina, od malih vrtova do šumskih sastojina.
Picea pungens - Bodljiva smrča
Ova vrsta je dobila ime zbog svojih gustih i čvrstih četina izuzetno oštrih vrhova.Upravo četine daju njenoj široko kupastoj krošnji dekorativnost.Jako je dugovečna i može dostići veliku visinu,a ni gradski uslovi joj uopšte ne smetaju.Tako da je jedan od najlepših i najpoželjnijih četinara
Picea pungens "glauca" - Srebrna smrča
Srebrna smrča je varijetet bodljive smrče, plavo-sive do izrazito plave boje četina. Može narasti vrlo visoka. Krošnja je pravilno kupasta. Četine su duge do 3 cm, guste i veoma zašiljenih vrhova. Dugovečna vrsta. Podnosi jake mrazeve, kao i kasne prolećne. Izdržava jake suše i suv vazduh. Na gradske uslove je najotpornija od svih vrsta smrča. Ne bira zemljište. Dobro podnosi presađivanje u odraslom stanju, a u mladosti i orezivanje. Zbog svoje velike dekorativnosti, kako oblika, tako i boje i gustine krošnje, srebrna smrča ima zaista široku primenu na zelenim površinama. Može se saditi u grupi ili pojedinačno, kada joj se grane spuštaju do zemlje. Ukoliko se na vreme počne sa orezivanjem, mogu se formirati veoma guste žive ograde. Koristi se na mestima koja treba istaći, a izuzetna je i za kombinaciju sa drugim vrstama, naročito onima tamnije boje krošnje.
Pinus nigra - Crni bor
U zavisnosti od staništa može dostići veliku visinu. Tamno zelene, krute četine na tamno sivim granama formiraju široko kupastu do kišobranastu krošnju. Sjajne smeđe šišarke ostaju na granama cele zime. Svetloljubiva je vrsta. Ubraja se u otporne četinare. Raste uspešno i na suvim, peskovitim zemljištima. Može se koristiti u ozelenjavanju na svim tipovima zemljišta. Otporan na sušu, vetar i gradske uslove. U mladost raste dosta brzo. Tamnom bojom svojih četina daje izuzetan materijal za obrazovanje kontrastnih kombinacija sa vrstama svetlije boje lišća, a efektan je i za pojedinačnu i sadnju u manjim grupama.
Pinus silvestris - Beli bor
Beli bor se ubraja u pionirske vrste, pogodne za pošumljavanje goleti nastalih erozijom, požarima i sl. Vrsta je koja podnosi najekstremnije uslove sredine, visoke nadmorske visina, pa čak i izuzetno peskovito zemljište. U idealnim uslovima može narasti i do 30 m, ali najčešće poraste daleko manje. Naročito ako je sađen na površinama izloženim vetru, kada mu je krošnja kompaktnija. Njegovoj primeni kao ukrasnoj vrsti doprinosi smeđe narandžasta kora debla, kontrastna srebrnastoj boji četina. Koristi se za kontrastne kombinacije sa vrstama tamnije boje, a efektan je i za pojedinačnu i sadnju u manjim grupama.
Pinus strobus - Vajmutov bor
Poreklom je iz Severne Amerike. Otporna vrsta, bez posebnih zahteva prema uslovima sredine. Uspešno prilagođen na zelenim površina svih krajeva našeg podneblja. Iako izuzetno visoko stablo, ovaj bor je jedan od omiljenih u vrtovima zbog svoje široko piramidalne krošnje, sa granama koje se pružaju horizontalno od debla. Poseban ukras predstavljaju plavo zelene četine, duge oko 12 cm, koje mu daju vazdušast izgled, kao i duguljaste, krupne šišarke, duge i do petnaestak centimetara. Efektan je i za pojedinačnu i sadnju u manjim grupama. Koristi se i za drvorede.
Pseudotsuga menziesii - Duglazija
Visoki četinar, poreklom iz Severne Amerike. Na prirodnim staništima dostiže visinu i do 100 m. Krošnja je široko piramidalna. Oblikom krošnje podseća na jelu. Odgovaraju joj sveža i dublja zemljišta, a traži i dovoljno vlage u vazduhu. Ukras duglazije su desetak centimetara duge šišarice, ali i nežne, meke četine, koje joj i daju specifičan, vazdušast izgled. Kada se protrljaju mirišu na jabuku. Najčešće se koristi za formiranje zelenih masiva, ali sve više i za pojedinačnu sadnju. Svakako zaslužuje vidno mesto na jednoj zelenoj površini.
Pinus excelsa (syn. P. wallichiana) - Himalajski bor
Ovaj bor često nazivaju i žalosni bor, zbog njegovih dvadesetak centimetara dugih, mekih četina, koje se, rastuži na mladim granama, meko spuštaju niz njih. Vrlo je otporan na uslove sredine. Podnosi niske temperature, ali je preporučljivo saditi ga na mestima zaštićenim od ledenih vetrova. Ovo je izuzetno lep ukrasni bor, rado viđen na svim zelenim površinama. Može porasti do 20 m u visinu. Najlepši je kada se sadi pojedinačno, kao soliterno stablo, za šta je, obzirom na njegovu veličinu, potreban zaista veliki prostor. Lep je i u kombinaciji sa drugim vrstama.